Нико није био тако сам
као Ти оне ноћи.
Кад си нас позвао
да се молимо за Тебе,
ми смо заспали,
када Те један од нас издао,
побегли смо куд који.
И не начинисмо
између четвртка и петка
макар мали процеп,
колико онај између врата и прага,
куда се може провући писмо,
куда из собе у собу
пролази танка линија светлости,
мали процеп у Страсној седмици
да се у њему од нас одмориш.
Та ноћ и сад траје
и у њој тихо ниче трн.
(Илустрација – Иља Глазунов)