Још пре него што си учио,
све си епохе умео лако да разазнаш
на попречном пресеку грумена дрвеног угља –
ренесанса барок класицизам…
У слојевима се иначе слеже свет.
Много пре но што си читао,
могао си да препознаш слику
да се облаци пред јулску олују
гомилају као фаланге
Агамемнонове војске под Тројом.
И пре него што си почео да пишеш песме,
видео си чудо на свету
кад ласта лети ниско, брзо мењајући правац,
да би прошла кроз
небројене задате прозоре у ваздуху,
кроз тунеле до неба
за које дознаје из тајних предања старих ласта,
која се преносе с крила на крило
с колена на колено.
А сад се, после свега, враћаш с књижевне вечери
и чекаш на семафору да се упали зелени чика
као знак да можеш да кренеш даље.
