Јутрос ме је дивна колегиница Јованка, која прави прилог за фејсбук профил Библиотеке Матице српске поводом рођендана Бране Петровића, сусрела и предала ми копију једне странице из опширне књиге Браниних колумни “Не убити птицу дрозда” коју је приредио Миодраг Раичевић. Као што се може прочитати, Петровић износи своје утиске са једног од сајмова књига у Новом Саду, спомиње Благоја Баковиће и мене као песнике и издаваче (похвално !), али тежиште је на књизи Михаја Еминескуа “Светлоноша” коју су са румунског маестрално превели Илеана Урсу и Милан Ненадић, а Баковић и ја објавили у својој издавачкој кући “Слово”. Недавно је отишао Мијо Раичевић, пре њега Илеана и Милан а пре њих Брана. Свет се осипа а живот цури као песак између прстију. Какве смо ми пријатеље имали…
