Мирослав Алексић рођен је у Врбасу 9. јануара 1960. године. Гимназију је завршио у родном граду. Дипломирао је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Члан је Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине и један је од оснивача Друштва новосадских књижевника. Био је учесник Оснивачке скупштине Удружења књижевника Републике Српске.
Алексић је био секретар Фестивала југословенске поезије младих и управник Народне библиотеке „Данило Киш“ у Врбасу. Са песником Благојем Баковићем основао је и водио Издавачку кућу Слово и лист за децу Растимо. Са песником Ђорђом Сладојем покренуо је часопис за књижевност, уметност и културу Траг.
Три године је обављао послове програмског директора Међународног сајма књига у Новом Саду. Уредник је трибине Савремени човек и савремени свет у Матици српској.
Обавља послове помоћника управника Библиотеке Матице српске.
Алексић је прве песме објавио у гимназијском листу Млади дани 1977. године у Врбасу.
Објавио је књиге песама: Зигурат, Народна библиотека „25. мај“, Титов Врбас, 1986; Попик или чуг, Универзитетска ријеч, Никшић и Књижевне новине, Београд, 1990; Нема вода, Матица српска, Нови Сад, 1994. Оскудно време, Прометеј, Нови Сад 2016, Непоновљиви код, Архипелаг, Београд, 2018, Арапски капричо, Архипелаг, Београд, 2020, Кафкино матурско одело, Православна реч, Нови Сад (2021), Траварев наследник, Књижевна заједница Шид и Архив Војводине, Нови Сад (2021) Бдење пингвина, Кораци, Крагујевац (2024).
Поезија му је превођена на руски, енглески, словачки, румунски, француски, италијански, персијски, мађарски, бугарски, македонски и русински језик.
У Москви, у издању издавачке куће „Гаракс“ 2017. године објављена му је књига изабраних песама: Лабиринт / Лавиринт, (двојезично руски и српски) у избору и преводу Андреја Базилевског.
У издању Словачког издавачког центра у Бачком Петровцу и Удружења словачких писаца у Братислави 2021. године је објављена књига Алексићевих изабраних песама под насловом Chudorlavy čas a ine basne (Оскудно време и друге песме). Књигу је приредила и заједно са Аном Вршком песме превела на словачки Зденка Валент Белић.
У издању Савеза Срба Румуније (Unieunea Sarbilor din Romania) у Темишвару, а у избору и преводу Иве Мунћана, 2023. године је објављена Алексићева књига изабраних песама под насловом Frunzele amintirilor ofilite (Лишће увелих сећања).
У Скопљу, у издању издавачке куће Феникс 2024. године изашла му је из штампе књига изабраних песама Змејот и царевиот син (Аждаја и царев син). Књигу је приредио и заједно са Лидијом Размоском Тримовском превео на македонски Христо Петрески.
У едицији Меридијани, Смедеревске песничке јесени у Смедереву, објављена је 2024. књига Алексићевих изабраних песама (двојезично: српски и енглески) под насловом Поглед на луку (Wiew of the Port). Избор песама сачинио је аутор а превод на енглески потписују Дејан Ацовић и Марко Алексић.
Поезију, прозу и књижевну критику објављивао је у листовима и часописима: Летопис Матице српске, Политика, Књижевне новине, Књижевна реч, Вечерње новости, Српски књижевни гласник, Савременик, Багдала, Свеске, Златна греда, Глас омладине, Улазница, Стварање, Овдје, Глас српски, Траг, Писац, Mons Aureus, Бдење, Буктиња, Библиопис, Савремена библиотека, Српски преглед, Нова стварност, Наше стварање, Годишњак Библиотеке Матице српске, Кровови, Фронт и другим.
Песме су му заступљене у више од педесет антологија и избора поезије у Србији и иностранству.
Добитник је књижевних награда: Друга награда Фестивала југословенске поезије младих (1985) Печат вароши сремскокарловачке (1994), Дневникова откупна награде за причу (1995), „Ленкин прстен“ (2017), Вишњићева награда (2020), награда „Алексије Везилић“ (2021), Змајева награда Матице српске (2022), међународна награда фестивала „Капија поезије“ (Решица, Румунија, 2022), награда „Драинац“ (2022), Грачаничка повеља (2025) и Велика Базјашка повеља (Базјаш, Румунија, 2025)
Учесник је скоро свих значајнијих песничких манифестација у Србији, Републици Српској и Црној Гори као што су: Међународни октобарски сусрети писаца у Београду, Бранково коло у Сремским Карловцима, Дучићеве вечери поезије у Требињу, Смедеревска песничка јесен, Ћоровићеви сусрети у Билећи и Гацку, Борина недеља у Врању, Кочићев збор у Бањој Луци, Драинчеви песнички сусрети у Прокупљу, Заплањски Орфеј у Гаџином Хану, Вечери поезије на извору Пиве у Плужинама, Трг песника у Будви, Ратковићеве вечери поезије у Бијелом Пољу, Сарајевски дани поезије на Палама, Вишњићеви дани у Шиду, Ауто(р) на корзу у Никшићу, Дани Ђуре Јакшића у Српској Црњи, Меморијал Мирослав Антић у Мокринуи другим. Као песник гостовао је и у Русији, Мађарској, Румунији, Хрватској, Грчкој и Македонији.
Са Мином Алексић преводио је са руског поезију Јекатерине Пољанске. Са др Јулијаном Рамачом превео је са русинског спев Гаврила Костелника Идилски венац, прво дело написано на русинском књижевном језику.